Руцхира Камбој Старост, муж, породица, биографија и још много тога

Брзе информације→ Старост: 58 Године Супруг: Дивакар Камбој Родни град: Луцкнов

  Руцхира Камбој





професија Дипломат
Физичка статистика и више
Висина (приближно) у центиметрима - 163 цм
у метрима - 1,63 м
у стопама и инчима - 5' 4'
Боја очију Црн
Боја косе Црн
Лични живот
Датум рођења 3. мај 1964. (недеља)
Старост (од 2022.) 58 година
Место рођења Лакнау, Утар Прадеш
хороскопски знак Бик
националност Индијанац
Родни град Лакнау, Утар Прадеш
Односи и више
Брачно стање Ожењен
Породица
Муж/супружник Дивакар Камбој (бизнисмен)
  Руцхира Камбој са супругом, Дивакар Камбој
Деца кћери - Сара Камбој
  Руцхира Камбој са супругом и ћерком Саром
Родитељи оче - Име није познато (покојник) (војски званичник)
Мајко - Име није познато (писац и професор санскрита на Универзитету у Делхију)

  Руцхира Камбој





Неке мање познате чињенице Руцхира Камбоџа

  • Руцхира Камбој је индијска дипломата из ИФС кадра која је постала прва жена изасланица која је преузела дужност сталне представнице Индије при Уједињеним нацијама 21. јуна 2022. Високи дипломата, служила је као индијски амбасадор у Бутану, високи комесар Индије за Јужна Африка, стални представник Индије при УНЕСЦО-у и шеф протокола.
  • Одрастајући као ћерка војног официра, Ручира Камбој је похађала школу у различитим градовима у Делхију, Бароди и Џамуу.
  • Током свог детињства, обраћала је пажњу на очево непоколебљиво инсистирање на тачности и елегантном облачењу.
  • Након што је завршила формално образовање, појавила се на испиту за државну службу 1987. и постала прва жена у целој Индији. Она је такође била најбоља у ИФС серији 1987.

      Насловна фотографија Прегледа успеха такмичења, август 1987. са Ручиром Камбој, женама из целе Индије's topper, Civil Services

    Насловна фотографија Прегледа успеха такмичења, август 1987. на којој се појављује Руцхира Камбој, прва жена у целој Индији, Државна служба



  • Од 1989. до 1991. била је трећи секретар у амбасади Индије у Паризу, током које је научила француски.
  • Године 1991. вратила се у Делхи и радила као подсекретар у Одељењу за Европу Запад Министарства спољних послова Индије до 1996. године, бавећи се Француском, УК, земљама БЕНЕЛУКС-а, Италијом, Шпанијом и Португалом. Током овог периода, она је такође водила односе Индије са Заједницом нација и представљала Индију на 14. састанку шефова влада Комонвелта, одржаном октобра 1995. у Окланду, Нови Зеланд.
  • Од 1996. до 1999. радила је као први секретар (економски и комерцијални) и шеф канцеларије у Високој комисији Индије у Порт Луису, Маурицијус. Године 1997. помагала је премијеру ИК Гујралу у његовој посети Јужној Африци, где је послата на специјалну дужност. 1998. године пажљиво је надгледала државну посету премијера Девеа Говде Маурицијусу.
  • Након повратка у Делхи, у почетку је преузела позицију заменика секретара, а касније је постала директорка задужена за особље и кадрове у спољној служби у Министарству спољних послова (јун 1999-март 2002).
  • Од 2002. до 2005. радила је као саветник у индијској сталној мисији при Уједињеним нацијама у Њујорку. У том својству бавила се разним политичким питањима укључујући мировне операције УН, реформу Савета безбедности УН, блискоисточну кризу итд.
  • Године 2006. постављена је за генералног конзула Индије у Кејптауну у Јужној Африци, на којој је била до 2009. Током свог мандата као генерални конзул, радила је у блиској сарадњи са парламентом Јужне Африке.
  • Касније је именована за заменика шефа канцеларије генералног секретара у Секретаријату Комонвелта у Лондону.
  • Од 2011. до 2014. била је шефица индијског протокола; она је прва жена која је преузела ову позицију. [1] Деццан Хералд Као шефица протокола, надгледала је посете председника Индије, потпредседника Индије, премијера Индије и министра спољних послова Индије. У том својству, блиско је сарађивала са свим високим комесарима/амбасадорима у Индији на свакодневним питањима администрације. Поред тога, организовала је бројне међународне самите у Индији, укључујући самит БРИЦС-а у Њу Делију 2012, комеморативни самит АСЕАН-Индија 2012 у Њу Делију и 11. састанак министара спољних послова Азије и Европе у Гургаону.
  • Од априла 2014. до јула 2017. радила је као амбасадор Индије при УНЕСЦО-у у Паризу; она је прва жена која је преузела ту позицију. [два] Деццан Хералд
  • Године 2014. предводила је индијску делегацију која је историјску знаменитост Гуџарата „Рани ки Вав“ уписала на листу светске баштине.
  • Њен трогодишњи боравак у Унеску довео је до додавања „Рани ки Вав“ на листу светске баштине 2014. године, додавања Варанасија и Џајпура Унесковој мрежи креативних градова (УЦЦН) 2015. и уписа Ахмедабада као индијског први град светске баштине 2017.
  • У Унесковом Комитету за светску баштину 2016. у Истанбулу, предводила је индијску делегацију на интензивном и дугом процесу који је ишао иза снимања три индијска локалитета — рушевина Универзитета Наланда у Бихару, парка Кхангцхендзонга у Сикиму и комплекса Капитола у Чандигарху у свету. Херитаге Лист.
  • Освојила је глобално признање за јогу у децембру 2016. године када је уврштена на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.
  • Руцхира Камбој је организовала међународну конференцију о нули у УНЕСЦО-у у априлу 2016. како би приказала допринос Индије математици и науци. На Конференцији, бронзану скулптуру Аријабате, истакнутог древног индијског математичара и астронома, открио је у седишту Унеска министар за људска права Смрити Ирани. Скулптура је поклон Унеску и касније је постављена на главни улаз Организације.
  • На специјалном задатку, вратила се из Париза у Индију да организује церемонију полагања заклетве премијера Нарендра Моди , који је одржан 26.05.2014.

      Руцхира Камбој помаже премијеру Нарендру Модију у његовој посети седишту Унеска у Паризу 2015.

    Руцхира Камбој помаже премијеру Нарендру Модију у његовој посети седишту Унеска у Паризу 2015.

  • Следеће године поново је позвана на посебан задатак да помогне у организацији 3. ​​самита Индијско-афричког форума одржаног у Њу Делхију. Истовремено, режирала је и посебан програм „Ткање Бенареса“, који је имао за циљ да угледним посетиоцима прикаже богату текстилну традицију.
  • Дана 24. августа 2017. преузела је дужност Високог комесара Индије у Јужној Африци, уз истовремену акредитацију у Краљевини Лесото од јула 2017. до марта 2019. године.

      Руцхира Камбој и друге стране дипломате након предаје акредитива председнику Џејкобу Зуми 2017.

    Руцхира Камбој и друге стране дипломате након предаје акредитива председнику Џејкобу Зуми 2017.

  • У мају 2019. постала је индијски амбасадор у Бутану и у том својству је служила до јула 2022. године.

      Руцхира Камбој предаје акредитиве Његовом Величанству Краљу Јигме ​​Кхесар Намгиел Вангцхуцк у Тасхицхходзонгу 2019.

    Руцхира Камбој предаје акредитиве Његовом Величанству Краљу Јигме ​​Кхесар Намгиел Вангцхуцк у Тасхицхходзонгу 2019.

  • 21. јуна 2022. именована је за амбасадора/сталну представницу Индије при Уједињеним нацијама у Њујорку, чиме је постала прва женска представница те позиције. [3] Хиндустан Тимес Оптужбу је преузела 1. августа 2022.