Био | |
---|---|
Право име | Малала Иоусафзаи |
Професија | Активисткиња за женско образовање |
Физичка статистика и друго | |
Висина (приближно) | у центиметрима- 161 цм у метрима- 1,61 м ин Феет Инцхес- 5 ’3' |
Тежина (приближно) | у килограмима- 54 кг у фунтама- 119 лбс |
Боја очију | Тамно браон |
Боја косе | Црн |
Лични живот | |
Датум рођења | 12. јула 1997 |
Старост (као у 2019) | 22 године |
Место рођења | Мингора, Сват, Пакистан |
хороскопски знак | Близанци |
Потпис | |
Националност | Пакистански |
Родни град | Мингора, Сват, Пакистан |
Школа | Средња школа за девојчице Кхусхал, Сват, Пакистан Средња школа Едгбастон, Бирмингхам, Енглеска |
Колеџ | Није познато |
Образовна квалификација | Није познато |
Награде | • 2011. године, доделила Националну награду за мир младима (касније преименована у Националну награду за мир Малала) од стране пакистанске владе. • У октобру 2012. додељена Ситара-е-Схујаат, трећа највиша цивилна награда за храброст у Пакистану. • 2012. године у најужем избору за личност године магазина Тиме. • У новембру 2012. додељене награде Мајке Терезе за социјалну правду. • У децембру 2012. године, Римска награда за мир и хуманитарну акцију. • У јануару 2013. године, награда Симоне де Беаувоир. • 2013. године добио међународну дечју награду за мир од КидсРигхтс Фоундатион. • 2013. године добио Цлинтон Глобал Цитизен Авардс од Цлинтон Фоундатион. • У октобру 2013. године примио је Приде оф Бритаин. • 2013. године, Глобал Магазине доделио јој је награду Жена године. • 2014. додељена Нобелова награда за мир (дели се са Каиласх Сатиартхи). • Часопис Тиме ју је 2014. ставио на листу „25 најутицајнијих тинејџера 2014.“ • 2014. године добио почасно канадско држављанство. • 2015. године награда Грамми за најбољи дечји албум. • 2015. године, „Астероид 316201 Малала“ именован у њену част. • 2017. именован за најмлађег гласника мира Уједињених нација. |
Породица | Оче - Зиауддин Иоусафзаи (пакистански дипломата) Мајко - Тоор Пекаи Иоусафзаи Брате - Кхусхал, Атал Сестра - Н / А |
Религија | Сунитски ислам |
Етничка припадност | Паштун |
Адреса | Бирмингхам, Енглеска, Велика Британија |
Хоби | Читање, путовања, залагање за женско образовање |
Омиљене ствари | |
Омиљена боја | Пинк, Пурпле |
Омиљени аутор | Салман Ружди |
Омиљена храна | Кекс, пица, пакистански биријани са зачињеним индијским каријем, |
Омиљени вође | Мухаммад Али Јиннах, Беназир Буто |
Омиљени додатак | Ручни сат са ружичастим бројчаником |
Омиљени спорт | Крикет |
Омиљени крикет | Сацхин Тендулкар , Схахид Африди |
Омиљена дестинација | Дубаи |
Омиљени глумац | Схах Рукх Кхан |
Омиљени филмови | Дилвале Дулханиа Ле Јаиенге, Бајранги Бхаијаан, Пику |
Омиљени певачи | Мадона , Ио Ио Хонеи Сингх |
Дечаци, послови и још много тога | |
Брачно стање | Неожењен |
Послови / Дечки | Није познато |
Муж / супружник | Н / А |
Неке мање познате чињенице о Малали Иоусафзаи
- Рођена је у округу Сват у пакистанској северозападној провинцији Хајбер Пахтунхва.
- Названа је Малала (што значи „ражалошћена“) по авганистанском песнику и жени Ратници.
- Малалу је школовао углавном њен отац Зиауддин Иоусафзаи, који је и сам образовни активиста, водећи ланац школа познатих као јавна школа Кхусхал.
- У интервјуу је открила да жели да постане лекар, мада се касније предомислила и постала политичарка; конкретно премијер Пакистана.
- Веома је блиска са оцем. Њен отац често разговара с њом о политици када јој два брата пошаљу у кревет.
- О правима на образовање први пут је проговорила у септембру 2008. године када ју је отац одвео у локални Пресс Цлуб у Пешавару. У говору који су покривале телевизије и новине у региону, Малала је питала своју публику -
Како се усуђују талибани да ми одузму основно право на образовање? “
- 2008. новинар Аамер Ахмед Кхан са веб странице ББЦ Урду и његове колеге одлучили су да покрију растући утицај талибана на долину Сват. Њихов дописник Абдул Хаи Какар био је у контакту са Малалиним оцем, Зиауддином Иоусафзаијем, како би питао школарку да анонимно блогује о њеном животу тамо. У почетку је девојка по имену Аисха пристала да напише дневник; међутим, родитељи су је зауставили јер су се бојали талибанске одмазде. Касније се Малала сложила да блогује за ББЦ.
- 2009. године ангажовала се као вршњачка едукаторка у програму за младе „Опен Миндс Пакистан“ Института за извештавање о рату и миру.
- Свој први унос објавила је на урдском блогу ББЦ 3. јануара 2009. Била је то ручно написана белешка коју је новинар скенирао и послао е-поштом.
- Њени блогови објављени су под називом „Гул Макаи“ (на урду значи „кукуријек“).
- Талибани су издали едикт у региону Свинг у Мингори забрањујући свим девојчицама да похађају школе после 15. јануара 2009.
- Након забране, талибани су наставили да уништавају школе у долини Сват.
- У једном од својих блогова напоменула је да јој је дом опљачкан, а телевизија украдена у фебруару 2009. године.
- 18. фебруара 2009. године говорила је против талибана у емисији „Цапитал Талк“, а три дана касније, Маулана Фазлулла (локални талибански лидер) најавила је укидање забране женског образовања и дозволила девојчицама да похађају школе док њихови испити не буду одржани. 17. марта 2009; међутим, наметнуо је услов да морају носити бурке.
- Њен блог се завршио 12. марта 2009.
- По завршетку ББЦ-јевог дневника, новинар Нев Иорк Тимеса, Адам Б. Еллицк, обратио се Малали и њеном оцу због снимања документарног филма.
- У мају 2009. године догодила се Друга битка за Сват између пакистанске војске и талибана у којој је Мингора евакуисана, а Малалина породица расељена и одвојена. Послали су је да живи са родбином на село, док је њен отац отишао у Пешавар да протестује против талибана.
- У мају 2009. године њен отац је примио претњу смрћу од стране талибанског заповедника. Малала је била дубоко инспирисана очевим активизмом и одлучила је да постане политичар, а не лекар, што је некада и тежила.
- У јулу 2009. године, на најаву пакистанског премијера да је безбедан повратак у долину Сват, Малала и њена породица вратили су се својој кући.
- У децембру 2009. године откривен је њен ББЦ блоггинг идентитет, а такође је почела да се појављује на телевизији да заговара женско образовање.
- У октобру 2011. јужноафрички активиста, надбискуп Десмонд Туту, номиновао ју је за међународну дечју награду за мир. Малала је била прва Пакистанка која је номинована за награду. Ипак, награду је освојила Јужноафричка Мицхаела Мицрофт.
- У очи јавности дошла је 19. децембра 2011. године, када јој је тадашњи премијер Пакистана Иоусаф Раза Гиллани доделио прву националну награду за мир у миру за младе.
- До 2012. године Малала је почела да планира да организује „Фондацију за образовање Малала“ која би сиромашним девојчицама помогла да иду у школу.
- Средином 2012. године почела је да јој прети смрћу у новинама, на Фејсбуку и испод врата. У лето 2012. године талибански лидери једногласно су се сложили да је убију.
- Дана 9. октобра 2012. године, пуцао је из талибана док се враћао кући аутобусом након полагања испита у долини Сват. Маскирани талибански наоружани повикао је: 'Ко је од вас Малала?' Након што је идентификована, пуцао је у њу једним метком који јој је прошао кроз главу, врат и завршио у рамену.
- После пуцњаве, Малала је хеликоптером пребачена до Пешавара, где су јој лекари у војној болници оперисали леви део мозга који јој је метак оштетио.
- Дана 15. октобра 2012. године отпутовала је у Уједињено Краљевство на даље лечење. Лечила се у болници краљице Елизабете у Бирмингхаму, у Енглеској.
- Отпуштена је из болнице 3. јануара 2013.
- Дана 02. фебруара 2013. године, подвргнута је петосатној операцији за обнављање слуха кохлеарним имплантатом и реконструкцију лобање.
- Пуцњава је медијски покривена. Асиф Али Зардари (тадашњи председник Пакистана) описао је пуцњаву као напад на „цивилизоване људе“. Бан ки-моон (тадашњи генерални секретар УН) назвао је то „гнусним и кукавичким поступком“. Барак Обама (тадашњи председник Сједињених Држава) инцидент је назвао „прекорним, одвратним и трагичним“. Хиллари Цлинтон (тадашњи државни секретар) рекао је да је Малала била „врло храбра залажући се за права девојчица“ и да је нападачима „претила таква врста оснаживања“.
- Дан напада, Мадона посветила је песму „Људска природа“ Малали. Такође је имала привремену тетоважу ‘Малала’ на леђима.
- Анђелина Џоли донирао 200.000 долара Фонду Малала.
- Главни портпарол пакистанских талибана, Ехсануллах Ехсан, преузео је одговорност за напад и додао да ће, ако преживи, група поново циљати њу. Талибани су оправдали напад Шеријатом да чак и дете може бити убијено ако се пропагира против ислама.
- Малала су Техрик-и-Талибан Пакистан и други проталибански елементи означили као „америчког шпијуна“.
- 15. октобра 2012. Гордон Бровн (тадашњи специјални изасланик УН-а за глобално образовање и бивши британски премијер) упознао ју је док је била у болници и покренуо петицију користећи слоган „Ја сам Малала“, главни циљ петиције био је да до 2015. године дете не изостане из школе.
- Генерал-мајор Асим Бајва рекао је 12. септембра 2014. за медије у Исламабаду да је 10 нападача из милитантне групе зване „Схура“ ухапшено у заједничкој операцији коју су спровели ИСИ, полиција и војска и осуђени на доживотни затвор. Међутим, касније су пуштени јер није било довољно доказа да их се повеже са нападом.
- 12. јула 2013. године, говорила је у Уједињеним нацијама да позове на светски приступ образовању. Уједињене нације су догађај назвале „Даном Малале“. То је био њен први јавни говор од напада.
- 2013. године упознала је краљицу Елизабету ИИ у Буцкингхамској палати.
- У октобру 2013. године састала се са америчким председником Барацком Обамом и његовом породицом.
- У октобру 2013. објављени су њени мемоари „Ја сам Малала: Прича о девојчици која је стала за образовање и коју су Талибани упуцали“. Књигу је написала британска новинарка Цхристина Ламб.
- 10. октобра 2014. године проглашена је за супримца Нобелове награде за мир за 2014. годину коју је делила Каиласх Сатиартхи (активисткиња за права детета из Индије). Она је најмлађи нобеловац. Она је такође други нобеловац из Пакистана, прво Абдус Салам (лауреат за физику 1979. године).
- На свој 18. рођендан 12. јула 2015. године, Малала је отворила школу коју финансира фонд Малала за сиријске избеглице у долини Бекаа, Либан, у близини сиријске границе.
- Аудио верзија њене књиге Ја сам малала освојила је награду Грамми 2015 за најбољи дечји албум.