Био | |
Право име | Бернард Луцас 'Бен' Феринга |
Надимак | Бен Феринга |
Професија | Синтетички органски хемичар |
Поља | Органска хемија Наука о материјалима Нанотехнологија Фотохемија |
Теза | Асиметрична оксидација фенола. Атрописомерија и оптичка активност (1978) |
Докторски саветник | Покојни проф. Ханс Вијнберг |
Награде / достигнућа | • Награђен је наградом Артхур Ц. Цопе Сцхолар. • Одликован је Нагојином медаљом за органску хемију. • 1998. године изабран је за члана Краљевског хемијског друштва. • 2004. године награђен је наградом Спиноза. • 2004. године изабран је за страног почасног члана Америчке академије уметности и науке. • 2008. године, холандска краљица Беатрик га је витешким редом поставила у Ред холандског лава. • 2012. године награђен је Гранд Прик Сциентификуе Цино дел Дуца. • 2013. године именован је у Савет Краљевског хемијског друштва. • 5. октобра 2016. године награђен је Нобеловом наградом за хемију. |
Физичка статистика и друго | |
Висина | у центиметрима- 173 цм у метрима- 1,73 м ин Феет Инцхес- 5 ’8' |
Тежина | у килограмима- 68 кг у фунтама- 150 лбс |
Боја очију | Плави |
Боја косе | Браон |
Лични живот | |
Датум рођења | 18. маја 1951 |
Старост (као у 2016. години) | 65 година |
Место рођења | Баргер-Цомпасцуум, Холандија |
Хороскопски знак / Сунчев знак | Бик |
Националност | Холандски |
Родни град | Гронинген, Холандија |
Школа | Није познато |
Факултет Универзитет | Универзитет у Гронингену, Холандија |
Образовне квалификације | Докторирао на Универзитету у Гронингену, Холандија БС са Универзитета у Гронингену, Холандија |
Религија | Није познато |
Етничка припадност | Холандски |
Хоби | Читање научних часописа |
Девојке, послови и још много тога | |
Брачно стање | Ожењен |
Послови / Девојке | Није познато |
Жена | Бетти Феринга |
Деца | Су - Није познато Ћерко - Није познато |
Неке мање познате чињенице о Бернарду Л. Феринги
- Пуши ли Бернард Л. Феринга ?: Није познато
- Да ли Бернард Л. Феринга пије алкохол ?: Није познато
- Рођен је у Баргер-Цомпасцуум у Холандији, а Алма Матер је завршио на Универзитету у Гронингену у Холандији.
- Године 1984. именован је за предавача на Универзитету у Гронингену и постао је редовни професор 1988. године.
- Његов рад у стереохемији дао је значајан допринос у фотохемији што је на крају резултирало првим једносмерни молекулски ротациони мотор са лаким погоном а касније и тзв наноцар (молекуларни аутомобил) покренут електричним импулсима.
- До сада је објавио више од 600 истраживачких радова и има 30 патената.
- Његов најзначајнији допринос хемији је његов рад на молекуларни прекидачи и мотори који су засновани на асиметрична катализа , стереохемија и динамички молекуларни системи.
- 5. октобра 2016. године добио је Нобелову награду за хемију заједно са Фрејзером Стоддартом и Жан-Пјером Савагеом за њихов дизајн и производњу молекуларних машина. Развили су молекуле са контролисаним покретима и ти молекули могу да извршавају задатак када се дода енергија.